Аустроугарска објава рата Србији

Аустроугарска објава рата Србији

Télégramme, déclaration de guerre de l'Empire Austro-Hongrois au royaume de Serbie.
© Archives militaires de Serbie, Belgrade, P3 K75 F2 29/1 - Војни архив Србије, Београд, П3 К75 Ф2 Д9/1
Image locale (image propre et limitée à l'article, invisible en médiathèque)

Каква год била тумачења, непосредних и дугорочних узрока Првог светског рата, нема сумње да рат може бити избегнут све док ... не почне, тојест, док не буде у складу са  одредбама међународног права, објављен. Тако је рат, који почео 28 јула 1914, несумњиво Аустроугарска објавила Србији. Тог дана је бечка влада изразила жаљење што „ српска краљевска влада  (није) на задовољавајући начин одговорила на ноту  (коју)  јој је доставио аустроугарски посланик“ и званично је изјавила „ да се налази у рату са Србијом“.

Оригинални телеграм који је овде презентован је стигао из Беча преко Будмпеште у Београд одакле је послат у српску Врховну команди која се налазила у Крагујевцу, пре него што је стигао до Министра војног, који се тада налазио у Нишу, ратној престоници. Документ је,  као што је то био обичај у  дипломатији тога времена, писан на француском језику. На документу се  примећује да је послат  28 јула а примљен 15 јула што нас подсећа да је тада у Србији коришћен јулијански календар који у 1914. касни 13 дана у односу на грегоријански календар који је био у употреби у Бечу.

У првом делу телеграма се помиње „нота“ коју је барон Владимир фон Гизл, аустроугарски посланик у Београду, уручио српској влади 23 јула. Ова нота је написана средином јула у Бечу, и одобрена је од цара, а како је то приметио Жан Жак Бекер у својој књизи Година 1914 (Арман Колан 2004), „ је срочена тако да српска влада није могла да је прихвати, што је омогућило Аустроугарској да објави рат“. У свом одговору на ноту, српска дипломатија се трудила да прихвати све аустроугарске захтеве сем једног. Шести аутроугарски захтев је предвиђао учешће, „представника аустроугарске владе у истрази„ на српској територији.  Српска владa је овај захтев одбила тврдећи да би његово прихватање било“кршење Устава и кривичног законика“. Њен одговор се завршава последњим покушајем да се започну преговори, јер предлаже Бечу „ мировно решење, тако што би спор био изнед или пред међународни суд у Хагу или пред велике силе...“. Барон Гизл је, 25 јула у 18 сати, примио српски одговор. Прочитао га је и одмах изјавио да су дипломатски односи између две државе прекинути. Пола сата касније је он заједно са свим особљем посланства напустио Београд, носећи са собом сав пртљаг који је претходно у ту сврху био спакован. Три дана касније, 28 јула 1914, Аустроугарска је званично објавила рат Србији. Овај телеграм је уручен Николи Пашићу у ресторану Нишу током ручка са породицом. Руски посланик, Василиј Николајевич Штрандман, који је био присутан, овако је описао овај моменат: „Пашић га је узео, прочитао га, прекрстио се и пружио га мени“. Рат је почео сутра, 29 јула, када је ескадра аустроугарских монитора са Дунава бомбардовала Београд.